Basic HTML Version
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
riječi
..
83
Bara
: Najte me tak strašiti, Ćuruvija! O’te, o’te
samo z milim Bogom! I tak ne bute dugo gradonačelnik!
Odlaze svi osim Bare, koja se zavali u fotelju.
ČETVRTA SLIKA
Arlenina uredska soba. Arlena lakira nokte, poprav-
lja frizuru, a potom i čarape…U tom trenutku ulazi Karlo.
Karlo
: O-ho. Pogled nije loš…
Arlena
,
koketno
: Daj, molim te… Ne moraš uvek
o tome…
Karlo
: Dobro, onda ćemo o poslu… (
Sjedne na
stol, naglo.
)
Arlena
: Lak za nokte si mi skoro prehitil…
Karlo
(
uzima joj ruku
): I kaj bi onda bilo?
Arlena
: Nikaj… To jest, Ćorlukini spisi bi pocrve-
nili…
Oboje se smiju. Onda se Karlo uozbilji.
Karlo
: I, kak’ je gospon šef?
Arlena
,
afektantno
: Joj, ne pitaj… Danas popodne
idemo obići gradilište… Možda buš moral i ti.
Karlo
,
zabrinuto
: Je l’ on normalan? Radnici ga
budu ciglama…
Arlena
: A kaj to tebe briga?
Karlo
: Pa gde si bum drugde našel takvu kravu-
muzaru?!
Arlena
: Kaj? Znaš, ja ti nisam sa sela… (
Stanka.
) A
za mene te ni strah? Ni malo?
Karlo
,
podbada je
: Je… malo. Ti ostani sedeti u
terencu, za svaki slučaj. Nego, jesi zvala Ramba?
Arlena
: Jesam, isti čas. Došel bu Rambo, i onaj
njegov prijatelj zaštitar, Dudikov.
Karlo
: Je, baš mi je Dudikov neka sila! Još im samo
fali van Damme!
Arlena
: Oni su ti sredili Bozu, u poverenju. Tri
meseca je bil v bolnici. I sve je potpisal…
Karlo
: To ti je rekel Ćorluka?
Arlena
: Kad malo popije… travarice…, i kad smo
onak’, znaš…
Karlo
,
ljubomorno
: Je, znam, znam… U vikendici.
A Sida na moru.
Arlena
: Pa znaš kak’ je… Ja nemrem bit’ bez lepih
stvari… A Ćorluka i ni tak loš…
Karlo
: A onda ćete i danas, mislim kad je tak bli-
zu, posle gradilišta u… vikendicu?
Arlena
: Kaj ja znam… Bumo vid’li.
Karlo
,
patetično
: Arlena, hoću reći: Karolina, udaj
se za mene!
Arlena
,
smije se
: Je, baš si bedak! Al’ to kaj si rekel
tak je slatko… (
Raznježi se.
)
Karlo
: Onda, buš se smijala, ili plakala? Da ili ne?
Arlena
: Znaš da bi se Ćorluka srdil… Dal bi ti
momentalni otkaz… A od čega bi onda živeli… Ti znaš da
ja nemrem bit’ bez lepih stvari…
Karlo
,
uzdahne
: Znam, znam… Ali ako mi u
ovome pomogneš, Ćorluka nam više ne bu trebal.
Arlena
: Možda tebi ne bu, al’ meni bude!
Karlo
: Kaj sam se baš u tebe moral zaljubit’…
Arlena
: Imam lepe oči… Duboke… Plave…
Karlo
: Uglavnom, ak’ se udaš za mene, ni tebi ne
bu trebal! Samo da mi ovo uspe…
Arlena
: A kaj to?
Karlo
: Pa ta stvar s toplicama…
Arlena
,
neočekivano
: Je, to sam već skužila…
Karlo
,
zapanjeno
: Kaj si skužila? Kaj se to tak vidi?
Arlena
: Neko vidi, a neko ne… Nema tam nikakve
tople vode, ne?
Karlo
,
kao gore
: Nema…
Arlena
: I nikad je ni ni bilo… A ti si, k’o geolog,
rekel…
Karlo
: Je, da ima. Mala, pa kak si to…
Arlena
: Mi ženske imamo ono… kak’ se veli… joj,
daj mi pomogni… Intuiciju! Je! Vidimo unapred i unatrag
i ono kaj drugi ne vide.
Karlo
,
zabrinuto
: Nisi valda niš’ rekla Ćorluki? Ni
u vikendici?
Arlena
,
odmahne rukom
: Kaj god! Pa nisam
ja bedasta! (
Djetinjasto-povjerljivo.
) Znaš, i ja motam
Ćorluku… Obećavam, obećavam, ak’ bu jako dobar…
Karlo
: Al’ mu onda, na kraju, kad je stvarno jako
dobar…
Arlena
: Joj, kak’ si bezobrazan! Pa kad nemrem –
Karlo
: – bez lepih stvari, znam! Nego, kaj misliš
je l’ i Ćuruvija…
Arlena
,
odmahne rukom
:
Ma kakvi! Taj ti ne vidi
dalje od nosa! Od svoga mesta, mislim. Tak je smešan kak’
se furt nekaj preti… I s tim svojim gradom…
Karlo
: Prigorskim Selištima! (
Stanka.
) Čuj, mila,
buš mi pomogla?
Arlena
: A kak? Kaj ti ja trebam… Znaš da je mene
strah takvih stvari… Da i ti ne bi k’o Bozo…
Karlo
: Pusti sad Bozu… Ja sam sve isplanirao. Kad
dobijem milju, hoćeš se udat’ za mene?
Arlena
: Hoću… Al’ da prije vidim tu milju.
Karlo
: Kokica! Kak’ si ti nepoverljiva!
Arlena
: Ženska se mora snaći… Nemoj mi zameri-
ti, Karlo… Ti si meni jako drag… Još s fakulteta…
Karlo
,
gorko
: Je, je, znam… A u vikendicu buš s
Ćorlukom.
Arlena
,
odlučno
: To je nekaj drugo.
Karlo
,
mijenja temu
: Čuj, tam’, kod Bare, bi’će dva
strana investitora… Jedan Talijan i jedan Rus.
Arlena
,
provocira ga
: Jesu zgodni?
Karlo
: Daj, molim te… Ti se pravi da ih ne poznaš.
Arlena
: A otkud bi ih ja znala?
Karlo
: Zato kaj to ne budu pravi Talijan i Rus…
Gde bi ih našel za pol vure?
Arlena
: Kaj ja znam s kim se ti družiš… a ko su
oni? Mislim: zapravo.
Karlo
: Moja dva prijatelja iz studentskih dana…
Studirali su za glumce, pa sad nemaju posla…
Arlena
: Glumci… (
Razmišlja.
)
Karlo
: Igrali su sporedne uloge u sapunicama…
Zato bi ih mogla znati. Al’ bi’će maskirani, naravno. Don
Angelo Cusumano ima 78 godina…
Arlena
: Ko?