Basic HTML Version
82
riječi
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
Ćorluka: Kad si glup!
Ćuruvija: E znaš da mi te dosta! Ja sam s ove…
političke strane sve izgladio, pripremio ti teren, a ti mi
ovako vraćaš…
Ćorluka: Pa jesam te metn’o za predsjednika nad-
zornog? Je l’ primaš naknadu?
Ćuruvija: Ma nemoj, zbog trideset hiljada ostat ću
bez položaja! A topla voda –
Bara
: Trideset hiljada? Gospon Ćorluka, a meni
samo dvajset?
Ćorluka: Ti se, ženo, moli da nađu toplu vodu!
Inače ćeš mi sve vratit’ s kamatama!
Ulazi Arlena i najavljuje.
Ćorluka (
Arleni
): Šta, ti ne znaš kucat’?
Arlena
: Pa imamo interfon!
Bara
: Ja ga nisam čula!
Arlena
: Kaj vas bum za svaku stinicu smetala!
No, došel je gospon Štef!
Ulazi Štef, prilično pripit, u seljačkom odijelu.
Štef: Bara, bok! (
Ostalima
.) Dober dan! (
Vidi
Ćuruviju
.) O, gospon gradonačelnik... Veliju da več ne
bute dugo.
Ćorluka: Ajde, bogareti, Štefe, ne gnjavi! Šta
hoćeš?
Štef: Nikaj neču… Došel sam si žene pogledati…
Bara
: A kaj se ne oblečeš… Tu zgledaš kak da si
zadnji selak! Ja sam sad gospođa… potpredsednica! I pak
si pil!
Štef: A kaj si ne bi malo popil, sad kad nam poslek
tak dobro ide… (Ćorluki.) Jel’ tak?
Ćuruvija: Pa baš i nije, gospodine Štefe. Nigdje te
vaše vatrice, vulkana, k’o što ste rekli, a nema ni tople
vode!
Štef: A jeste mi vinograda zništili… Celi ste breg
prekopali… Klet ste mi zrušili…
Ćorluka: Ajde, Štefe, dobit ćeš novac…
Štef: Morti, morti, nikaj ne velim… Al’ ga još dobil
nisem…
Ćorluka: Kad naiđemo na toplu vodu, odmah ćeš
dobiti. Je l’ takav bio dogovor? Jeste ili nije?
Štef: Je, je, nikaj ne velim, gospon Ćorluka… Samo,
ja sam vam selak… I nemam nikakve plače kak ova tu,
moja žena.
Bara
: Ti bi se zapil
Štef: Čuj, Bara, Iveku sam dužen… Platil je rundu.
Bara
(
uzima torbicu
): No, dobro, dobro, evo ti…
(
Daje mu nešto novca
.)
Štef; (
pijano se klanja
): Fala im lepa, gospa pot-
predsednica… Fala im… Rukice im lubim… (Ćorluki.) Eto,
poglečte si, na kaj sam opal… A imel sam klet i največi
vinograd na bregu!
Ćuruvija: Dajte već, Štefe, ostavite nas!
Štef: O, pardon, gospon gradonačelnik! Ne bi vam
štel smetati… Drugi teden vam morti zglasaju nepover-
enje… Tak barem si veliju…
Ćuruvija: Ma tko to kaže? Tko?
Štef: Pripovedaju po selu… Po birtijama… A i u
novinama je nekaj…
Ćuruvija: Bara, jeste li čuli?
Bara
: Gospođo Bara, prosim vas lepo… I ja vas
zovem ‘gospon gradonačelnik’, kaj ne?
Ćuruvija: Gospođo Bara, krajnji je čas da nađemo
tu vodu… Inače…
Ćorluka ustaje i odlazi do vrata.
Ćorluka (
viče
): Arlena! Arlena!
Arlena
(
pojavljuje se na vratima
): Pa kaj se tak
dereš! Imamo interfon!
Ćorluka je diskretno lupne po stražnjici.
Ćorluka: A jesi mi danas zgodna… Nego, zovi mi
Karla.
Arlena
: Nemrem, gospon Ćorluka.
Ćorluka: Kako ne možeš, sunce ti žarko ne sjalo!
Arlena
: Nekam je otišel… Mobitel mu je… kak’ se
ono veli… ah, da: nedostupan.
Ćorluka: Sunce mu žarko! A ti ne znaš gdje bi
mogao biti?
Arlena
: Kaj mene briga! Pa on je vaš tajnik!
Ćorluka: Obezobrazila si se, mala… (
Tiše.
) Nema
Side… Hoćemo popodne u vikendicu?
Arlena
: Ako mi prije kupiš… ono.
Ćorluka: Pa ‘ono’ košta, ženska glavo, k’o tri
Ćuruvije…
Ćuruvija: (
sa svog mjesta, nešto je načuo
): Molim?
Ćorluka: Ništa, prijane, samo kažem maloj da bi
bilo šteta da ti izglasaju nepovjerenje. Ti si nam uvijek
izlazio ususret.
Ćuruvija: Bogme jesam… I previše. A sa’ ću to
platit’.
Arlena
: I nije bio skup… (
Nastavlja.
) Onda, ako
mi ne kupiš, popodne neću moći…
Ćorluka: Ma dobro, vrag da te nosi… Kupit ću ti.
Arlena
: Ali prije…
Ćorluka: Pa valjda moja riječ nešto vrijedi! Onda,
vidimo se kad ovo riješim… Usput ćemo i obići gradilište.
Arlena
: Zvat ću zaštitare. (
Hoće otići.
)
Ćorluka (
za njom
): Treba biti diskretno, razumiješ
ti mene, inače će Sida… A ti bi zaštitare.
Arlena
: Nemrete bez zaštitara na gradilište. Kad
vas radnici vide… Ili, idite, ali bez mene. Ja bum zvala
ambulantu da vas pobere. (Ćuruviji.) Ah, da, gospon
gradonačelnik, i protiv vas su nosili nekakve parole…
Jutros je bilo na televiziji.
Ćuruvija: Sunce im mangupsko! Pa što bi oni
htjeli? Imaju posla, nije ni tako težak… Nikome se danas
neće uzest’ lopatu u ruke.
Arlena
: Nisam gledala do kraja… Okrenula sam
na modnu reviju. Al’ mislim da su hteli pol plače za
pretprošli mesec, tak nekaj.
Ćorluka: Neće oni mene ustrašit’! Ja idem! A vi,
kako hoćete! Arlena, zovi ipak onu dvojicu… (Šapće.) I nek
ponesu…
Bara
: Do viđenja, gospon Ćorluka!
Ćuruvija: Idem i ja, ali to nije moja zadnja, Bara!
Ako ste se vi i Štef mislili igrati s Prigorskim Selištima,
onda ste se prevarili. Grdno ćete nagrabusiti…