Basic HTML Version
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
riječi
..
71
Dali smo mu civilnu odjeću. Kao civil pušku nije mogao
nositi pa je ovdje ostala. Mi bi vam je predali...
Vodnik: Kad na vrbi rodi grožđe. A kad tamo mi
našli pušku. Znaš ti, druže, da za skriveno oružje strel-
jamo?
Mama: Nemojte, ko Boga vas molim. Nije ustaša.
Radnik je, vaš... Skupljao je Crvenu pomoć...
Teta: Istinu govori. Domobranska je, čovjek je
ostavio. Brat mi je oslobođen od vojske, zbog bolesti.
Vodnik: Nema Boga, Pantelija je raskrstio s
Bogom i s verom. Priznaj da je tvoja.
Tata: Nije moja? Prijavili bi vlastima, predali...
Mama: Nemojte. Muž mi je. Naš hranitelj. Otac
malog djeteta. Nikome nije ništa učinio.
Teta: Radnik je, proleter. Surađivao je s ilegalcima.
Mi smo svi antifašisti. Muž mi je partizanski oficir.
Vodnik: Ćut ti tamo, niko te niš ne pita. A zašto
drug proleter nije s nama, partizanima? Presvuko se u
civil, skriva se sa ženskadijom, skriva pušku...
Mama: (
spušta se na koljena, grli mu čizme
)
Nemojte gospon oficir...
Vodnik: Nisam ja nikakav gospon već drug ni
oficir već vodnik Jugoslavenske armije.
Mama: Drug, nemojte grešiti dušu. Nikome nije
ništa nažao učinio. Pomagao je ilegalcima, brata su mu
ubile ustaše... (
vodnik je oslobodio noge, dopuzala je do
tatinih nogu i obavila se oko njih
) Ne dam ga, ne dam.
Nije istina da je neprijatelj, pošten je čovjek, otac djeteta...
Teta: Nemojte činiti zlo ionako ga je bilo previše.
Budite bar vi dobri i pravedni.
Partizan: (
odvlači je od tate
) Odbij drugarice!
Odbij!
Teta: Istina je. Brat govori istinu. To je domobran-
ska puška. Ostavio ju je jedan domobran. Prazna je. Bez
metaka. Brat ih je bacio.
Tata: I bez zatvarača. Bacio sam ga u kanal.
Vodnik: (
provjerava magazin
) Istina je, nema
metaka. Ni zatvarača. Al’ tko mi garantuje da je drug
bacio kuršume?
Mama: Ja. I šogorica. Istina je. Ne lažemo. Pa o
glavi se radi.
Vodnik: Kad se o glavi radi onda se tek laže.
Teta: Druže, ne lažemo. Govorimo istinu. Muž mi
je partizan. Oficir. Ja sam bila u ustaškom zatvoru. Moj
brat je pomagao partizanima...
Vodnik: Moš ti pričat priče, al ti ja neću povjero-
vat. Puška je tu, jel tako? I drug je tu, zreo za vojsku. Spojiš
jedno i drugo i dobiješ vojnika. Nije partizan. I onda što
bi mogo bit? Neprijatelj! Sluga okupatora. Fašist. Dal’ je
ustaša il domobran, legionar il žandar svejedno je. Drug
će s nama. Veži ga!
Mama: (
klekne pred vodnika
) Kao Boga vas molim,
nemojte. Sestra govori istinu. Nije kriv. Pomagao je parti-
zanima. Brata su mu ubile ustaše. Sestrin muž je oficir u
partizanima. Nećak je partizan...
Vodnik: A on je naš zarobljenik. Pa ako dokaže da
je sve kako ti kažeš, evo ga natrag. Ako nije, ide u trinaesti
bataljon.
Partizan: (
donosi dvije domobranske odore
) Druže
vodniče i ovo smo našli.
Vodnik: Znam ja da uz pušku ide i uniforma.
Dobro, nije ona uniforma zbog koje bih te odmah streljo,
ali i domobrani su nam neprijatelji.
Teta: Uniforme dokazuju da brat govori istinu. Bila
su dva domobrana...
Vodnik: Sad su bila dva? A jedna puška? Gde je
druga?
Tata: Nema je.
Vodnik: Nema? A gde je?
Tata: Nije je ni bilo.
Vodnik: Domobran bez puške? A čim se taj borio?
Tata: Imao je krilnicu?
Vodnik: Šta je imo?
Tata: Krilnicu. Fliegerhorn. Trubu. Trompetu. Bio je
trubač u vojnom orkestru.
Vodnik: I gdje je sad ta krilnica?
Tata: Ponio ju je. Trebat će mu. Svirat će na svad-
bama, sprovodima...
Vodnik: Pametno. Sad će Hrvati imati sprovoda.
(
Tati
) Ti si se oženio, tebi će svirka trebati za onu drugu
priliku...
Mama: (
dovodi malog Mireka
) Drugovi, partizani,
nemojte. K’o Boga vas molim. Ima maloga sina. Smilujte
se. Kako će sin bez oca? Imajte smilovanja.
Vodnik: A ko se smilova malim Kozarčanima?
Nemoj ti tu meni sentimentalisati s malim detetom.
Partizan: (
vraća se u predsoblje
) Druže vodniče,
nema više ništa sumnjivoga.
Vodnik: Onda ajmo. Vežite ga.
(nekom žicom
vezuju Tati ruke na leđima)
Mama: (
nariče, plače
) Nemojte ga voditi. Budite
ljudi. Smilujte se djetetu.
Partizan: (
grubo je odgurne kundakom puške
)
Odbij, ženo! (
teta uzima malog Mireka i štiti ga zagrljajem
)
Vodnik: Tko stanuje iznad vas?
Teta: Židovska obitelj Radinger.
Vodnik: I još?
Mama: Papočka i Mamočka.
Vodnik: Kakvi Papočka i Mamočka? Ti se drugarice
šegečiš s nama?
Teta: Stari bračni par, Rusi, emigranti. I njihova
služavka. I djevojčica. Marusja, siroče s Kozare. Posvojili
su je, brinu o njoj kao da je njihovo dijete.
Vodnik: Siroče s Kozare? A kako je ono stiglo do
njizi? Ha? Tako da su joj ustaše ubile celu porodicu, od
pradede do praunuka...
Teta: Oni su je posvojili. Spasili...
Vodnik: Spasili? Od koga? Od porodice, bake
i dede, oca i matere? Ajmo da vidimo tog Papuču i
Mamoču. Teraj bandu ispred sebe! (
izlaze
,
na vratima se
sudare s poručnikom KNOJ-a, tatinim i tetinim nećakom
Marijanom
)
Marijan: Drugovi, što je to? Kuda vodite druga?
Stric, kud te vode? Što se dogodilo?
Vodnik:
(salutira
) Smrt fašizmu-
Marijan: Sloboda narodu! Što se dogodilo? Stric,