Basic HTML Version
70
riječi
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
secreti, polizia... Tuti bevere moje vino, bono, bono...
Tata: Tvoje vino je molto bono. Ti si dobar
ugostitelj. Čuli smo ih, ostajali su cijelu noć, za njih nije
bilo
policajštunde
.
Batistić: Partiđani, komunisti sapere...
Teta: Znaju, znaju.
Batistić: Io rićevere un mesađo pericolozo. Una
letera perikoloza
Ti ces na banderu. Profiter di guera. fašo,
kolaborater
... Partiđani prijete, Crnci mi rompaju tratoriju,
niente sicuro. Che fare, povero Batistic? Sto cini jadni
Batistic?
Tata: Jedno vrijeme se umiri, skloni, sakrij.
Batistić: A tratorija? Sto biti s tratorija, s vino,
barili, botilje?
Tata: Zaključaj, spusti rolo, čekaj.
Batistić: A partiđani? Nema cekaj, cekaj. Forca,
forca, Batistic in prisone, tortura, tortura e finalmente
Batistic e morto.
Tata: Tu ništa ne možeš. Nitko tu ništa ne može.
Najgore je vrijeme bezvlađa. Bolje da nisi blizu tratoriji.
(
izvana se čuje niz eksplozija, pucnjava, Mama i
Teta vraćaju se iz sobe, nose umotanog Feđu i Mireka)
Teta: Strah nas je. Jako pucaju. Kuća se trese.
Batistić: Partiđani? Oli banditi neri? Tuti maladeti.
Tuti maci.
Teta: Iz sobe, kroz prozor se vidi odbljesak
eksplozije i veliki plamen. Negdje u Črnomercu ili Kustošiji
gori, bukte veliki požari...
Tata: Tamo su velika njemačka vojna skladišta.
Valjda su ih digli u zrak. Kako je Feđa?
Teta: Sav gori. Strah me je za maloga. Prevrće se.
Bunca. Izgorjet će od vrućice.
Tata: Sačekajmo jutro pa ćemo ga odnijeti u bol-
nicu.
Mama: (
pipa malom Feđici čelo
) Ne može dijete
čekati. Mora odmah doktoru.
Teta: (
počne plakati
) Jadno moje dijete? Feđica. Baš
sada... Zašto si se baš sada morao razboliti? Bože, zašto
nas sada kažnjavaš? Sad kad je kraj rata blizu. Sad kad mu
dolazi otac... Kako ćemo do bolnice?
Tata: Ja ću s tobom.
Mama: Katice, sve će biti u redu. Smiri se. Jel vam
pametno ići po ovom mraku? Nije. Pričekajte neka pres-
tane pucnjava. Pričekajte bar dok ne svane.
Teta: Idemo sada. Odmah, sada. Osjećam to, ako
ne učinim sve da dođe do doktora umrijet će mi dijete. Što
će mi reći Lujo? Idemo pa makar stradali. (
mami
) Pridrži
Feđicu! Idem po kaput. (
odlazi u sobu
)
Batistić: Kamo? Cekajte. E perikolozo,opasno je,
macare.
Tata: Moramo. Mali bi mogao umrijeti. Idemo.
(i
on oblači kaput
,
u sobu se vraća Katica, uzima Feđicu
) Pa
nisu zvijeri, ne će pucati u dijete.
Mama: A što ću ja sama, s Mirekom?
Tata: Nikome ne otvaraj. Čim predamo maloga u
bolnicu, ja se vraćam.
Batistić: Idem i ja s vama.
Tata: Prespavaj kod nas, na podu. Već smo navikli
na punu kuću. I Dorica će se osjećati sigurnije.
Batistić: Mia familija sola, sami su. Moram k nji-
ma. Zajedno cemo dio puta, insieme.
(
teta uzima dijete od mame, zamotano u deku
)
Tata: Dorica, daj nam nekakvu bijelu krpu,
jastučnicu, košulju... Mahat ćemo s tim. Vidjet će nas, ne
će pucati.
Batistić: Skoro ce matino. Idemo. Arrivederci,
Dorina.
Tata: Ne otvaraj nikome. Ova noć je opasna. Kato,
daj mi maloga. Ja ću ga nositi. Ti ćeš mahati bijelom
zastavom (
izlaze kroz vrata
).
Mama: Tko zna kako će završiti ova noć. Jel’ to
oslobođenje ili početak novog poraza, košmara i kaosa?
SEDMI PRIZOR - OSLOBOĐENJE
ILI PREVRAT, SLOBODA ILI ROPSTVO
Isti stan, jutro
TATA PERO
MAMA DORICA
TETA KATICA
PARTIZANSKI VODNIK
DVA PARTIZANA
Partizan: (
lupa po vratima
) Otvaraj! Naro-
dnoolobodilačka vojska! Otvaraj!
Tata: (
Otvara vrata, u stan ulazi nekoliko prati-
zana s puškama i mašinkama na gotovs
)
Vodnik: Pretraži stan! (
Partizani se razmile po
stanu)
Teta: (čuje se tetina vriska) Nemojte! Molim vas!
Glas iz sobe: Diž' se, drugarice! Skrivaš koga?
Pod krevetom? U ormaru? (čuje se buka od stvari koje
razbacuju po podu)
Teta: Nikoga ne skrivam. I moj muž je partizan.
Oficir.
Glas iz sobe: Izlazi iz sobe!
Teta: Čekajte da bar obučem kućni haljetak.
(
oblačeći haljetak ulazi u pratnji partizanskog vojnika
)
Vodnik: Ovde svi imaju nekoga svoga u partiza-
nima. U svakoj kući. A ko je onda s nama ratovao? Gde su
te ustaše? Ko su bili ustaše? Kako izgledaju? Sve partizan
do partizana. (
Partizan donosi iz kupaonice pušku
)
Partizan: Druže vodniče, puška.
Vodnik: Vidi puška. Gde je bila? Sigurno partizan-
ska.
Partizan: Tu gde im je valov.
Vodnik: Valov, veliš. A de su im volovi? Drugarice,
de ti je vo koji pije iz tog valova?
Teta: To je kada, tu se ljudi kupaju, kupaonica, to
je za higijenu, da ne budu prljavi...
Vodnik: Ne pitam te za igijenu već za vola koji je
ostavio ovu pušku. Jel’ to partizanska puška? Jel’, druže? I
ti si partizan? A da ipak nisi ustaša? Sakrio pušku da nas
iz potaje gađa? Jel’ bre, ustaša?
Tata: To je puška jednog domobrana, dezertera.