Basic HTML Version
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
riječi
..
59
ja. Neka grdoba, Mongul, Tatarin na konju, otima žensko
čeljade. Ona je gola, a on se cereka. Vatra liže konja i nju.
Vražja posla. Munita baba. Vrag je u šumu okreno! (
reže
na dasci slaninu i stavlja komadiće na iste takve komadiće
kruha
) Nu, pajdašića. (
Feđa i Mirek slasno jedu
) Jel’ dobro?
Vidi ih kako jedu. Bit će to ljudine. Srdi li se ruska baba,
babuška? Ne srdi se, ništa ne divani. Voli vaše dečke. Tepa
im: Kak ljubju ja vas, ili tako nekako. Ma una ti je munjena.
Mama: A Papočka? Di je? Vani? U bifeu?
Teta Ane: Vrag ga izija, otiša je u grad. Stra ga
je za poso. Puno je izbjeglica, vojska se povlači. Ima tu
svakakve čeljadi. Veli uni konobar da uđu, sjednu, naruče,
iziju i ispiju pa ne plate. Nije ih stra, ne boje se. Prijete
oružjem. Naši. Nijemci ne. Još je kod njih red i disciplina.
Veli da u gradu vlada neki stra, čeljad se boji.
Mama: Kako i ne bi. I mene je strah. Sam Bog zna
što će biti s nama. Naši se povlače, partizani dolaze. Moji
iz Podravine se ne javljaju. Strah me da se japi i sestri ne
dogodi isto kaj i bratu Ivi prošle jeseni.
Teta Ane: Jadan tvuj brat. Ni triba poginut. Onako
se junačit.
Mama: Vele da je bio pijan...
Teta Ane: Pijan ili trizan, isto ti je kad pogineš. Moj
Joso bio trizan.
Mama: Kad se kod vas u Lici ljuto bore. Četnici,
partizani, ustaše, Talijani, Nijemci. Kod nas je dugo bil
mir. Još pred godinu, godinu i pol bil je mir. A kod vas
pokolji, palež, bežanje. Užas. Strah i pokora Božja.
Teta Ane: Jed i čemer. Sačuvaj nas Bože. Divji svi-
jet. Opak. Klačina, otimačina, nasilje kakvo svit ni vidija.
Svit je pomanita.
Mama: Puno je Ličana došlo u Podravinu.
Teta Ane: Mislili da tamo ne će biti rat i klanje.
Kao i ovi tu, Zagrepčani. Evo im ga sad, rat je zakucao i
na njiova vrata.
Mirek: Teta Ane, lezi peka. Feđa oce jos.
Teta Ane: A ti, junačino? Ti hoćeš? (
reže slaninu
)
Mirek: Ocu, ocu peka. (
slasno jedu
)
Teta Ane: Vojska mora isti. Ne će moć stupat.
Mama: (
toči vodu u dvije čaše
) Vojska mora i piti
(
Teti Ani
) Kako ti s Papočkom? Nakon onoga?
Teta Ane: Stari jarac? Vrag ga odnija. Da nije ovak-
vo vrime vratila bi se ja u Perušić. Al’ kud ću jadna? Joso
nije živ. Kod njigovih ne mogu. Nismo bili vinčani u crkvi...
Mama: Vratila bi se u Perušić? Nisi luda. Ja ne bih
iz Zagreba za ništa na svijetu. Sad biti na selu... Sačuvaj
Bože. Ostani i malo pretrpi.
Teta An: Šta ću trpit. Ako opet navali sikirom ću
ga.
Mama: A Mamočka? Ona ne zna? Ne sluti?
Teta Ane: Gdi bi. Una je još u Rusiji, na dvoru, kod
cara. Jaki ruski čaj popodne i glazba s, nu, kako se oni vrag
zove, ona šprava za mužiku...
Mama: Gramofon.
Teta Ane: Gramafon. Sluša samo ruske pjesme.
Papočka se ljuti. Boji se da netko ne čuje i ne javi redar-
stvu. Zbog slušanja strane krugovalne postaje. Ko zna jel’
sluša radijo il ti gramafun.
Mama: I mene je toga stra. K nama navečer dolazi
Radinger slušati radijo. Moj Pero i on ti se pokriju dekom
preko glave i slušaju Radio London. Umirem od straha.
Najviše, zbog djece.
Teta Ane: I Papočka sluša. Moskvu. Samo on pod
poplunom.
Mama: Vrag ne spava. Srećom Radingera već
nekoliko dana nema kod nas. Možda je negdje pobjegao.
Teta Ane: (šapće) Nije. Skriva se. Na tavanu je.
Mama: Na našem tavanu?
Teta Ane: Popela sam se sušit veš i kad tamo un
gore. Uvatila ga vani iz jazbine u koju se skrio. Reka mi je
da nikom ne velim. Tajna. Ode mu glava ako ga otkriju. Do
sad su ga Nimci i ustaše puštali na miru, ali sad kad gube
mogli bi se živim Židovima osvetit.
Mama: A njegovi? Melita? Djeca? Merika i Reno?
Teta Ane: U stanu su. Melita je katolkinja, dica su
krštena. Ne će im se ništa dogoditi.
Mama: Tako su mislili i Deutschevi.
Teta Ane: Koji Deutschevi?
Mama: Iz zgrade preko puta.
Teta Ane: Židovi koji su u prizemlju imali dućan s
bojama? Pričala mi Mamočka. Al to je bilo u početku, kad
su mislili da će pobidit. Sad je drukčije kad gube.
Mama: Ti još nisi bila kod Križanovskih. Četrdeset
i druge su odveli Deutscheve. Iza zavjese sam gledala kak
ih tovare na kamion. Staru baku su donesli na nosilima.
Ustaše su bile grubi, udarali su ih, vikali... Deutschevi se
više nisu vrnuli. U njihov stan su naselili izbeglice iz Dal-
macije. Ko zna gde su i kaj im se dogodilo?
Teta Ane: Svi Radingeri su katolici, Melita je
Hrvatica, katolkinja, Radinger je prešao na katoličku vjeru,
djeca su krštena... Ne bi im se smjelo ništa dogoditi.
Mama: Radinger se ipak skriva. Boji se prevrata.
Teta Ane: I mene je strah. Prevrata. Papočka se
pravi da ga ni stra, ja mislim da ga dobro skriva. Milostivi
ništa ne govori, ona bi poludila od još jednog puča. Dosta
joj je bio onaj jedan, boljševički.
Mama: Ko zna hoćemo li bit sigurni. Od jednih i
od drugih. Ovi koji su dosad vladali, u kuće nisu ulazili,
ako nisu morali. Jedino bi ušli u stan ako bi redarstvo nek-
oga tražilo. Kod nas su bili kad je Lujo pobegel u šumu.
Teta Ane: I kod nas su došli pitati gdi je.
Mama: Onda smo skoro stradali, zbog moje glu-
posti. Lujo je još iz travanjskog rata donesel vojničku
pušku, skril ju je v našoj kupaoni. U šumu je otišel bez
nje. Kad su policajci došli vršiti premetačinu u njihovoj
sobi ja, glupa guska, sam se prestrašila. Znam, puška je
v kupaoni, kaj ak je najdu. Bila sam sama s decom, spala
su, kaj se bu dogodilo ak najdu pušku. Mogu odpelati
Peru, zbog puške se glava gubi. Mislila sam, mislila dok
su oni premetali po Katinoj i Lujinoj sobi, i onda sam
zela pušku, spustila se v podrum i skrila je za drva. Sve je
dobro prošlo, nisu me vidli, v stanu nisu niš našli, jedino
su odveli Katu kad se vratila s posla.
Teta Ane: Samo zato jer je Lujina žena. U rešt jer
joj je muž otiša u šumu.
Mama: Odsedila je mesec dana v Petrinjskoj.