Basic HTML Version
58
riječi
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drvenim puškicama na ramenu oko stolice uz koju su dva
mala dječja štokrla, na stolici tanjur s kockicama kruha i
marmelade, dječaci stupaju i pjevaju „Pu-ska pu-ca a top
li-ce...“, Feđa se povremeno zaustavlja uz stolić i uzima s
tanjura komadiće kruha namazanog marmeladom, Mirek
samo stupa, ne jede)
Mirek, Feđa:
Pu-ska pu-ta a top li-ce
...
Mama: Tiše, tiše. Derete se ko jarci. Niste na
dvorištu.
Mirek: Nismo jaaci. Mi smo vojška.
Mama: Čija ste vi vojska?
Mirek: Mi šmo patižani...
Feđa: Pal-ti-zani...
Mama: Oni ne pjevaju tu pjesmu.
Feđa: Pjevaju, pjevaju.
Mama: To pjeva naša vojska, domobrani.
Feđa: Nismo domoblani, paltižani smo...
Mirek: (
nastavlja pjevati i stupati, Feđa ga slijedi
)
Pu-ska pu-ta a top li-ce
...
Mama: Bedaček. Kak ti znaš kaj pjevaju partizani?
Mirek: Pevaju i stupaju. Po ulici. Vojska stupa.
(
stupa i on po kuhinji u krug
)
Mama: Partizani ne stupaju po našoj ulici, oni su
u šumi. Tu stupaju domobrani i oni pjevaju pjesme...
Mirek: I uštaše.
Feđa : Feđa gleda kloz plozol. Uštaše na ulici peva-
ju
Top lice
...
Mirek: Mi šmo uštaše. Mi smo uštaše, mi smo
uštaše (
ponavljaju i kruže i stupaju oko stolice)
Mama: Partizani i ustaše moraju jesti. Vojska stoj!
Za stol! Jesti!
Mirek: Ne ce!
Mama: (
pokušava uhvatiti Mireka, on trči po
kuhinji, ne da se uhvatiti, Feđa ga slijedi)
Mirek: Maamaa, pustiii! Nee! Pustiii!
(Mama hvata Feđu, sjeda ga za
štokrl
, hvata Mire-
ka i sama sjeda na malu stoličicu uz
štokrl
, stavlja Mireka
sebi u krilo, pokušava mu u usta ugurati komadić kruha
)
Otvori usta, otvori! Kakav ćeš ti biti vojnik ako ne papaš?
Otvori, Haaam! Vidi kako Feđa lijepo papa. Feđa bu vojnik,
on papa. Ti buš ostal mali...
Mirek: Neee! Pusti me, mamaa.
Mama: Moraš... Otvori usta. Ham. Fino. Vidiš kako
papa Feđa...
Mirek: Fuj! (
pljune zalogaj koji mu je ugurala
Mama
) Pusti mee. Pusti... (
pokušava se osloboditi Mami-
nog stiska i pridružiti se Feđi koji je ustao od stolića i stupa
punih usta dalje)
Feđa: Mi šmo uštaše. Štlić Banko je išto uštaša. Ne
volim štlić Banka. Feđa se boji štlić Banka.
Mama: Zašto se bojiš? Stric Branko ti uvek donese
čokoladu.
Feđa: On digi Feđu na omar. Feđa se boji. Visoko.
Mirek: Stlic Blanko ima lemen i kapu. I gumbe.
Svjetle.
Mama: Ima uniformu. On je oficir. Ustaški. Dobar
je stric Branko. Šali se s tobom. Feđa, on voli.
Mirek: A mene? Voli mene?
Mama: Voli i tebe.
Mirek: Stlic Banko ima cizme. Crne. Ima bum-
bum. Ja hocu bum-bum. Ko stlic.
Mama: Kad narasteš. Zato moraš papati.
Mirek: Ne cu mamelade. Hoću pek. Dida da peka.
Dida plavi pajdasice.
Mama: Nema špeka. Dida ne može doći i donijeti
špek, i mast, i brašno, i kobase, šunku. Vlakovi ne voze.
Rat je. Pucaju partizani i domobrani i ustaše i Nijemci,
Čerkezi i sam vrag zna tko sve ne. Oni jedu didin špek,
kobase i šunku. Nema špeka.
Feđa: (
pljune kruh i marmeladu
) I ja ocu pek. Paj-
dasice. Pek i kluh. Dolica, daj nam pek!
Mirek: Mama, daj pek. Ocemo pek. Pajdasice.
Mama: Nema špeka. Rat je. Već sam rekla. Nema.
Ima samo kruh i marmelada. Druga djeca nemaju ni to.
Mirek: Teta Ane nam da. I Papocka. I Mamocka.
Oni imaju peka.
Mama: Oni imaju. Mi nemamo.
Feđa: Daj pitaj tetu Anu. Pitaj!
Mama: Ne mogu. Stalno nešto tražim. Sram me.
Imate marmeladu. Jedite što imate.
Mirek: Ne cu. Idemo Papocki i Mamocki, teti Ani
(
Feđa otvara vrata, Mirek ga slijedi, deru se)
Teta Ane! Teta
Ane!
Mama: (
izlazi za njima u predsoblje
) Stanite! Bala-
vci jedni! (
izlazi za njima, za tren ih dovodi natrag držeći
jednog i drugog za ruke, oni se deru, zatvara vrata
)
Mirek, Feđa: (
deru se iz sveg glasa
) Teta Ane!
Papocka! Mamocka! Teta Ane!
Mama: Mir! Tišina! Smirite se! Sad ću vas po guzi.
U kaznu! (
zatvara ih u djevojačku sobu
)
Mirek, Feđa: (
viču iza vrata
) Papocka! Mamocka!
Teta Ane!
(
zvono, Mama izlazi u predsoblje, Mirek i Feđa se
naviruju kroz vrata
)
Teta Ane: (
izvana
) Čula sam viku. Mislila djeci se
nešto dogodilo. Unda, što je? Ništa zla?
Mama: Hoće gore. Kod vas. Na špek... Ne će kruh
i marmeladu.
Feđa: Teta Ane, teta Ane, daj nam peka. Ne ce
mamelade.
Mirek: Ne ce.
Mama: Vidiš ti balavce. Ako ovo potraje ne znam
što ću s njima...
Teta Ane: E, sad će vam teta Ane donest slanine.
Sjednite i čekajte. Za čas sam natrag. (
izlazi
)
Mirek: (
pleše od veselja po kuhinji
) Teta Ane nosi
pek. Feđa i Mirek vole pek.
Feđa: (
gura marmeladu sa stola
) Ne ce mameladu.
Mama: Nemoj je baciti na pod. Ajde, sjednite
(
makne marmeladu
).
Teta Ane: (
vraća se, donosi komad slanine zamo-
tan u papir i dvije naranče
) Evo, svakum edna. Dora, daj
dasku i nož.
Mama: Jel’ Mamočka vidla da nosiš špek?
Teta Ane: Kud bi. Cili bogovetni dan je u sobi. Mal-