Basic HTML Version
temabroja
temabroja
temabroja
temabroja
riječi
17
Hitahu bobovinu na-visoko žene,
malo tamo zgora jenoga brdiča,
za vijat bob di pušaše ono malo vitriča.
Ja tučahu kano na vrag
dokle gledahu zdola masline ono malo boba,
suze mi padahu mišane s potem zgora nosa.
Ruke oš ledja bolahu večer.
Dica se šalahu na ni guvno,
hi gledahu, mi biše čuda udno.
Rabit za jedvo imat što ist!
Moja žena još zbabna, glavu zgora mojoga prsa.
Mislahu zdvizde koje bismo vidil na ne nove mista.
(Lucio Piccoli)
Za moju marelu
- «Marela, kako stojiš?»
- «A mare’, bi tila umbrit!»
- «Bi tila umbrit! A zašto?»
- «Jerke na vi svit nimam več što činit.»
- «Kako nimaš več što činit? Mol Boga, ti ke imaš vrime!»
- «Su mi se šušil guandže za Ga molit.»
- «Što Mu rečeš kada Ga moliš?»
- «Mu rečem ke ma pomoč sekolike moje dica eš sekolike čeljade, ke prohodaju velke guaje na ve vrimena ke
kuru, eš nisu vesele, imaju sekoliko, eš išču još, ma ne nadu mangu one što išču. Ova je graša, mare’, ke hi čini sta
nako!
Znaš, mare’, kada ja imahu dane do tvojihi dicov, nimahu nišče, ni za ist, ni za se buč! Moj otac biše razboljen,
ne nadem kako potežahmo napri. Mahu potj na jurnato saki dan, za moč ist na toc povače. Kada do lita ženjahmo,
zdola onoga sundza ke te pečaše, kandahmo oš bihmo vesele. Vi sada, mare’, u hlad, puno do sake komidita, plačete e
mi rečete ke dane do danas je tvrdo živit, ke ja ovo ne morem razumit. Benja imate razloga, ja vas ne riušim razumit.»
- «Mare’, nemo govorat samo ti, čin govorat pur mene.
Si rekla ke vi kandahte eš se pečahte zdola sundza, ma mi s kime mamo kandat? Mi žene stojimo doma činjivat
mašatu, semaj same, erke muže rabu, dica gredu na skol! Kada večer se počmu vračat doma, mi mamo mučat, nimamo
mangu spipitat, erke ko bide štangan, ko nervuz... što češ kandat! Si malo malo žena rabi, riva večera, se idje leč sendza
se mangu vit. Marela moja, mi dane do danas jesmo svemaj ume fule, ma se čujemo semaj čuda same.
Vi, mare’, se čujahte same?»
- «Mare’, mi mislahmo samo potezat napri, erke za nas ono biše čuda tvrdo. Kada si se udala s tarelem
nimahmo nišče, ma ne nišče za ist, mangu jenu sedžu za sist. Smo imal potezat napri kako bolje smo mogl. Kada moj
muž je poša na guer, je me osta sama eš s dugem, s jenom krijaturom malom, ke ne nadahu što mahu joj dat za ist.
Ove dica do sada, koko stvari eš koko sištimendi imaju eš nisu vesele. Hoču svemaj veče čuda, njihove matere
semaj veče čuda bi njim daval, njifoge oca semaj veče čuda bi njim kupoval. Se strašu semaj budu ne bit vesele, sendza
znat ke nisu one stvare ke hi činu statj dobro. Benja bi stal bolje si ne bi imal nišče.
Mare’, ono ke ti morem reč ja, ringracijate Boga do sve ove graše ke je okolo vas, rikordate se koju votu ke pur
mi smo bil male eš mblade e bidite vesele, erke nako ču bit vesela pur ja.»
- «Funi ga mare’, ke si rekla dža čuda stvari, pur si jesu sekolike istina eš jesu Vandžele Božije, kako govoreš ti. Ja ti
hočem reč jenu stvaru, ke te hočem čuda dobro erke se rindenim koko guajov eš koko dispjačiri ti si prola. Do ovoga ti bid
vesela, erke si rivala na ve dane e sekolike moru reč ke brižna čuda si bila, ma si bila jena lipa žena!
Nemo mislit ke maš umbrit, misl živit, erke sekolike ove lipe stvare maš hi povidat semaj mojimi dicami, kako
pur ja ču povidat toko stvari mojimi neputi, nako ke si živila ume graše. Misl molit Boga, ti ke imaš vrime, ke On bi nas
pomoga precat sve ove lipe stvare ke imamo!»
(Anonimni autor)