Basic HTML Version
90
riječi
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
Ivek
: Je, je…
Karlo
,
Bari
: Gospa Bara, ja sam si nekaj mislil…
Ćuruvija: Ako je za one novce, grad će…
Karlo
: Ne, Antiša, to ćemo drugi put… (
Bari i
Štefu, svečano.
) Gospa Bara! Trebalo bi vašega Štefa nekak
smestiti… Onda bi i manjše pil…
Bara
: Je, kad mu i vi dajete pijače…
Štef: Nikaj nis’ popil! Pol čaše!
Karlo
(
nastavlja
): Ja bi njega postavil, ak’ se
slažete, za direktora punionice mineralne vode “Ćorluka”,
htel sam reči, “Prigorje”!
Ćuruvija,
zadovoljno
: “Prigorje”, “Prigorje”, nego
šta! Neka sad kažu da im nisam otvorija radna mista! E!
Štef,
zapanjeno
: Mineralne vode?
Karlo
,
neumoljivo
: Mineralne vode.
Bara
,
Karlu
: Ak’ vam taj niš’koristi treba, ja sem
za to. (
Sumnjičavo.
) A tam nema nikaj za piti?
Karlo
,
tobože strogo
:
Nikaj. Mineralnu delamo u
strogo higijenskim uvjetima.
Štef: Al’ se posle more pomešati… (
Iveku.
) Kaj ni
tak, reči?
Ivek
: Tak je kak veliju gospon generalni… (Štefu,
tiho.) Za gemišta se bu navek našlo…
Štef: Kad več nemam kleti…
Ivek
, Štefu: Pajdaš, imam je ja… Moju ni Ćorluka
zrušil!
Štef,
Iveku
: Kad si pri mojoj naredil vulkana! Vul-
kana u Prigorju!
Obojica, zagrljeni, izlaze. Ostali ih trenutak pro-
matraju, a onda se vraćaju nazdravljanju. Prodoran zvuk
uredskog telefona sve ih ‘skameni’.
Karlo
,
Arleni
: Daj ti se javi, bila si sekretarica, bolje
zgleda… Kaj se bum ja sam javljal, ja sam ipak generalni…
Arlena
,
podižući slušalicu
: Ja se moram mučit’
ovakva trudna… (
U slušalicu.
) Halo? Ovdje ured general-
nog direktora… (
Sluša.
) Da, “Prigorje, toplice i mineralna
voda d.d.”, “wellness, spa & resort”… (
Sluša.
) Kaj? Kaj?
a čujte, gospon, niš’ vas ja ne razmem… I don’t under-
stand… Mi slavimo… (
Sluša.
) Kaj velite? Bute došli… Sam’
dojdite, ak’ vas nutra puste… (
Spusti slušalicu i šuti. Ostali
je promatraju.
)
Karlo
,
Arleni
: ‘Ko je to bil?
Arlena
,
odmahne rukom
: Ma, kaj ja znam…
Nekakvi Rus… I Talijan… Vele da buju došli.
Karlo
: Kaj, pa sam im dobro platil… Nisi ih pre-
poznala?
Arlena
,
nehajno
: Ne, nisu to oni… Pa njih dobro
poznam! Neki drugi!
Karlo
,
zamišljeno
: Drugi?
Ćuruvija (
približava mu se, tiho, povjerljivo
): Opet
ona dvojica?
Karlo
(
također urotnički
): Možda… Arlena veli da
nisu oni…
Ćuruvija, k.g.: Ma šta nisu oni! Glumci moredu
prominit’ glas! ‘Tili bi te cidit’!
Karlo
,
indignirano
: Onda ću im poslat’ Ramba i
Dudikova!
Ćuruvija (
taktički se odmiče
): Ništa ja nisam reka’!
Grad se ne mere u to mišat’! Pogotovo ne takvim… ovim…
metodama…
Karlo
(
u interfon
): Ivek! Ivek! (Čeka.) Pa gde si?
Ivek
(
preko intefrona
): Tu sam, gospon direktor…
Štefek i ja smo si nekaj spili… Se slavi, ne? (
Ozbiljnije.
)
Izvoliju…
Karlo
: Bum ti ja dal slavlje… Pošalji mi Ramba i
Dudikova!
Ivek
(
preko interfona
): Kaj, da i njih pozovem na
proslavu?
Ćuruvija (
svima
): Dižem ovu čašu za prosper-
itet našega grada, Prigorskih Selišta, i za ovo naše malo
poduzeće…
Svi
,
osim Karla
,
koji ostaje zamišljen
: Živeli!
KRAJ KOMEDIJE