Basic HTML Version
78
riječi
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
Ivek
: Nikaj, a kaj bi? Kaj se svega bojiš, Štefek?
Bum ja opet vatrice vužgal, i za Ćorluku, i za sve koji
dojdeju…
Kucanje na vratima. Štef, zaplašeno, otvara vrata.
U blještavilu sponzorirane odjeće, nakita i šminke, ulazi
Arlena, i s gađenjem se ogledava oko sebe
.
Arlena
: Kaj to smrdi?
Štef: Nikaj, gospodična. Morti kaj smo svinjske
nogice kuhali. Pri seljaku je navek tak. A ko ste vi?
Ivek galantno privlači stolac i usput razgledava
Arlenu
.
Ivek
: Izvol’te sesti, gospodična…
Arlena
: Oprostite, nisam se predstavila. Ja sam
Arlena, prijateljica g. Ćorluke.
Štef: Drago mi je, Štef… a ovo je moj pajdaš Ivek
vatrogasec… Bara, moja žena, bu sad došla… Kaj vas nosi
k nama?
Arlena
: Kaj me nosi? Kaj? To kaj mi onaj… prasec…
Nije dal ključeve! Rekel mi je da ga čekam u vikendici, a
sad nemrem nutra!
Štef: Koji prasec?
Arlena
: Pa Ćorluka, valda, ne? I kam bum sad išla?
Tu sam vani stala… Moj vam
audi
ne bu smetal? I kaj da u
autu sedim?! A na mobitel se ne javlja!
Opet se s treskom otvaraju vrata, i ulazi Bara s
Ćorlukom
.
Bara
: Izvol’te, gospon sused… Pri nami je malo…
siromaški, bumo rekli… Ni tak kak pri vami…
Ćorluka: A što to smrdi, bogareti? A što ti radiš
ovdje? (
Arleni
.)
Arlena
: I to mi je lijep pozdrav… Pa nisi mi dal
ključeve, ne?
Ćorluka: Nisam lud… Mogla bi Sida prolazit’, pa
vidit’ kuću otvorenu, e! (
Ostalima
.) A što vi gledate?
Štef: Nikaj, nikaj, gospon sused… Dajte si sedite.
Ćorluka: Neću tu da sjedim, pa prijeko mi je kuća.
Nego dajte da obavimo što ima, pa da…
Ivek
: Nego, ja bi moral iti…
Ćorluka: Pa idi, ‘ko te drži. ‘Ko te i pozna, prijane
moj.
Ivek
: Najte kaj zameriti… (
Tiho, Štefu
.) Idem ja
malo potkuriti…
Bara
: Kaj to pak šapćete?
Ivek:
Velim, ako gdje kaj treba zgasiti… Ja sem
vatrogasec.
Ćorluka: Pa idi već jednom, čovječe božji!
Ivek
: Je tak, onda ja idem…
Bara poziva Ćorluku u klet; Ćorluka nerado pris-
taje. Odlaze svi osim Arlene, koja tako ostaje sama
.
TREĆA SLIKA
Arlena se nervozno ogledava po skromnoj sobi.
Vidi se da nešto očekuje. Napokon, zazvoni joj mobitel.
Arlena
,
afektantno
: Halooo? Joj, pa gde si? Karlo,
ne bi smela… Tak me strah. Kaj ak’ ovaj moj to vidi? Ne,
sad nema nikoga… Sused Štef, ovaj seljak kaj tu živi, poz-
val ih je sve u klet… Ni ja ne znam kak’ to da je Joso htel
ići… Tu si blizu? Sad buš došel… Ne, ne znam, tak me
strah… Mogla bi i Sida…
S treskom se otvaraju vrata. Ulazi Karlo: poslovan
mladić, Ćorlukin tajnik. Odmah se baca na Arlenu
.
Arlena
, k. g.: Ne… Nemoj… Frizuru mi buš
pokvaril… I make-up… ah! … Svaki čas mogu doći…
Karlo
: Pa što, ja sam Ćorlukin tajnik… Navratio
sam provjeriti treba li me gazda. (
Ponovno navaljuje na
Arlenu
.) Karolina, kak’ si mi slatka!
Arlena
: Daj, prestani… Ah!
Karlo
: Još na fakultetu sam se zaljubil u tebe…
Bila si najlepša studentica!
Arlena
: Zato sam i zdržala samo pol godine! Kak’
se ono veli… jedan semestar!
Karlo
: Mogla si me čekati… Nisi morala odmah s
Ćorlukom… Karolina…
Arlena
: I ne zovi me Karolina… Znaš da sam sad
Arlena… I nisam odmah s Ćorlukom… Kad taj fakultet
traje pet godina! A ja nemrem bez lepih stvari…
Karlo
,
strastveno
: Dat ću ti ja lepih stvari!
Arlena
: Ti samo na to misliš… Gospon inženjer!
Karlo
: Geologije!
Arlena
: I Ćorlukin tajnik! To si postal!
Karlo
: Je malo težak, ali plaća… Bolje od instituta.
Arlena
,
koketno
: Je, to verujem…
Karlo
, sasvim joj se približava
: Karol-, to jest
Arlena, mucica, a da mi opet… sećaš se kak’ nam je bilo
lepo…
Arlena
: Je, pa da Joso dozna… Ili da me ti ostaviš…
Karlo
: Ne bum te ostavil…
Karlo i dalje nagovara Arlenu da obnove vezu.
Arlena se neuvjerljivo nećka
.
ČETVRTA SLIKA
Vrata se treskom otvaraju, i iznenade Arlenu i Kar-
la usred ‘rasprave’. Vraćaju se svi koji su bili u kleti
.
Bara
: Izvol’te gospon Ćorluka… Mladi gospon, a
kaj vi tu delate?
Karlo
: Molim lepo, gospođo, ja sam Karlo, tajnik
gospodina Ćorluke. Videl sam tu
audi
vani, pa sam došel
pogledati da me gospon ne treba.
Ćorluka: E, jesi đavo! (
Arleni
.) A ti, sjednider tamo
na klupu i čekaj! Sad ćemo prijeko!
Štef: Jel’ bi si kaj popili, gospon Ćorluka?
Bara
: Ti samo na pijaču misliš!
Štef: Pa praf je gosta z nečim ponuditi, jel’ tak?
Ćorluka: Može jedna mala rakijica… Dajte i njoj
jednu! (
Misli na Arlenu.
) A ti? (
Karlu.
)
Karlo
: Vi znate, gospodine Ćorluka, da na poslu
nikada…
Ćorluka: Hajde, prijane, znamo se…
Bara
: Nego, gospon Ćorluka, kaj sad velite? Mene
je skoro šlag strefil kad sam videla onu vatru… dim…
sumpor…
Štef: A meni nisi štela verovati! (
Bogme je Ivek fest
potkuril.
)
Bara
: Kad si ti furt pijan!
Ćorluka,
zamišljeno
: Što jest, jest… Nečega tu
ima. Ali, tko bi ga znao…