Basic HTML Version
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
riječi
..
77
Boris B. Hrovat
VULKAN U PRIGORJU
Komedija
LIKOVI:
Bara
, prigorska kumica, 50
Štef, njezin muž, 55
Arlena
(zapravo
Karolina
), bivša studentica, 28
Joso Ćorluka
, tajkun, njezin ljubavnik i spoznor, 63
Sida
, njegova zakonita žena, 58
Karlo
, nezaposleni geolog, osobni tajnik g.
Ćorluke, 28
Antiša Ćuruvija
, bivši autolimar, sada gra-
donačelnik, 48
don Angelo Cusumano
, tobožnji strani investi-
tor, “78” (zapravo nezaposleni mladi glu-
mac)
Jevrem Jevremovič Kurylenko
, tobožnji strani
investitor, “60” (zapravo nezaposleni
mladi glumac)
Ivek
, općinski vatrogasac, 53
PRVI ČIN
PRVA SLIKA
Seoska kuća u Prigorju. Bara se brine gdje se Štef
tako dugo zadržao. Da se opet nije zapio u kleti? Najed-
nom, s treskom se otvaraju vrata, pojavljuje se Štef, nago-
rjela odijela i čađava lica, zastrašen
(
ali i pripit
).
Štef,
dramatično
: Bara, pod našom kleti je vulkan!
Jedva sam pobegel!
Bara
,
flegmatično, onda srdito
: Kakvi vulkan! Nisi
valda klet vužgal, pijanec prekleti?!
Štef: Kaj bi ja vužgal… Sišel sam dol gledet’ kak
je vino, i se je najemput bilo vu dimu… Črleno… Vruće…
Jedva sam pobegel!
Bara
: Kolk’ko si popil?
Štef: Kaj bi popil… Ni litricu. Velim ti, nekaj gori
pod našom kleti!
Bara
: Jesi zval Iveka? Vatrogasca…
Štef: Kakvog vatrogasca? Aha, Iveka… Pa on je z
menombil v kleti! Samo kaj ni štel dol’ iti. Rekel je da to…ni niš’.
Bara
: Pijanec prekleti… Odi, sad te bum ja v
postelju spremila…
Štef: Kaj, s tobom?
Bara
: Je, baš s takvim pijanim… (
Izlaze. Bara
pridržava Štefa, koji pjevuši
.)
Bara spremi Štefa u krevet, i potom razmišlja.
Odlučuje osobno provjeriti stanje stvari. Odlučno uzima
kaput, veže maramu, i izlazi. Scena je neko vrijeme prazna.
Onda se pojavljuje Štef. Briše znoj
.
Štef: Nisam več znal kaj bi rekel… Jeste vid’li kakva
je… Vubila bi me… Onda me je Ivek spasil… Dole v podru-
mu, tam gdje je jako mokro, nekaj je prolil, pa vužgal… On
se razme u te stvari, vatrogasec je… Nekakvi katran, kaj ja
znam… Odelo sam si skoro skuril… Opal sem… Takav dim
je nastal… A zbilja smo pobegli, iako je on rekel da nemre
nikaj biti… Još da mi klet zgori!
S jednakim treskom otvaraju se ulazna vrata. Nag-
orene odjeće i čađava, pojavljuje se Bara, u euforičnom
stanju. Viče
:
Bara
: Štef, bogati smo! Kakvi te vulkan spopal! To
je topla voda kaj diši po sumporu! Tu buju toplice! I min-
eralnu bumo prodavali!
DRUGA SLIKA
Ista kuća. Bara telefonira, a kraj nje stoji Štef. Oboje
su seoski ‘svečano’ odjeveni.
Bara
: Prosim vas gospona Ćorluku… Kako, ko ga
treba, suseda Bara… Je, je… Rečite mu, gospodična, da je
hitno… i važno… Ne, nije oko međe… Kaj bi se ja metala s
gosponom Ćorlukom… On ima vikendicu kraj naše hiže,
znate…
– Gospon sused Ćorluka, Bog daj… Dober dan…
Kako, ko je to? Pa vaša suseda Bara… Ne, nikaj oko
međe… Znam ja ko ste vi! Čujte, imam jedan poslovni
predlog za vas… nemate vremena? Bute vi več našli vre-
mena kad tu dojdeju stranci! Kaj se pretim? Ko se preti?
Samo velim… No, dobro, dobro… Nego, rečite mi kad
bute došli u vikendicu? Nekaj bi vam rad pokazala… He,
he, nije to… Nekaj u našoj kleti… Morti bi svi stali u vaš
terenac… Ni daleko, tam na Kosovem bregu… U petek?
Dobro, ne bumo dugo… Bog daj, gospon sused… Prasec!
Poklopil mi je slušalicu!
Kad se Bara udalji, dolazi Ivek, te mu Štef,
zaplašeno, objašnjava situaciju
.
Štef: Ivek dragi, kaj bumo sad? Bu me vubila, več
je i Ćorluku zvala…