Basic HTML Version
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
riječi
..
63
bude navčil partizanske.
Dida: Ja ga baš ne bi htel dočekati, znaš kak smo
se svadili oko politike. On je bil komunist, ja frankovac.
Tata: Debatirali ste, svadili se al’ ste skup jeli i pili
i niste pucali jedan na drugoga.
Dida: To je još bila stara demokracija, a sad se
sve spremenilo. Tko zna kakav je sad Lujo. Možda je
postal komesar. Ja ga ne bum dočakal da to doznam, ja
se povlačim z vojskom na zapad. (
vadi stvari iz kovčega
)
Dora, tu imaš malo suhog mesa, vrećicu brašna, masti,
dve litre drožđenke, graha, krumpira... To je se kaj nam je
ostalo od silnih rekviriranja.
Mama: Papa, pa ti si nam pravo oslobođenje.
Tulko prave hrane nismo vidli od kad smo mogli puto-
vati k tebi. A kakve su to slike? (
vadi dvije slike
) A to si
donesel maminu i tvoju sliku koje su visile nad kreve-
tom u sobi.(
vadi iz kovčega dvije slike A5 formata ulje
na šperploči, djed u odori austougarskog feldvebla, baka
Roza u crnoj svečanoj haljini s kosom zalizanom šećerom
)
Baš ste lepi, mladi. A tek tvoji mustači?
Dida: Bili smo mladi. Kak i ti ratni kamerad kaj ih
je namalal. Malo potlam je poginul. I ostal mi u sećanju
mlad. Prošlo je već skoro trideset leta i on bu navek
mlad. Kak i tvoja mama, ružica moja, navek bu ostala
kak mlada rosa. Roza, Roza hvala Bogu da nisi doživela
ovo zlo. Te slike bute čuvali pa ak se ne vrnem buju
vaše. Ne buju ih bolševiki vništili, pa to je celi moj život.
Sedam let v ratu i lublena žena koja mi je rodila vas troje.
Mama: Papa, zbilja misliš s vojskom iti?
Tata: To vam ni baš spametno. Ostanite pri nas.
Par dana bu grdo, a onda sve ispočetka. Treba narod
nahraniti, sve porušeno i popaleno zgraditi, podignuti.
Bilo koja vlast mora prvo na to misliti.
Dida: Al ne i bolševička. Kaj mislite da buju
bolševiki na miru ostavili jenog starog K-u-k feldvebla,
Hrvata, frankovca i starešinu sela? Nis’ još tak naiven da
bi poveroval komunistima. Čim dalje od njih.
Tata: Jel’ puno ljudi otišlo iz sela?
Dida: Svi mladi u hrvatskoj vojski, starši za koje
se zna da su bili protiv bolševika. Ostale su samo žene,
deca i župnik.
Tata: Pa ne bu ih on zaštitil pred bezbožnikima.
Dida: On je odlučil ostati i moliti. Misli da nam
bu Bog pomogel. Ak’ nas Bog i spasi od neprijatela ne
bu od gladi. Ko bu sad oral i sijal kad su svi izbegli? Bog
nas zbilja kaštiga za naše grehe. A bilo ih, bilo, preveč.
Mama: A sestra? Veliš da je kod Ivanuševih, tam
bu sigurna?
Dida: Tri su žene u kući, Marica im pomaže s
marvom i u vrtu. Mnim da bu sve v redu. Još je dete.
Mama: Kakvo dete, pa šesnaesta joj je.
Dida: Za mene je dete kak i ti. I uvek bu ostala.
Tata: Kak vam je bilo kad su partizani navalili na
Koprivnicu?
Dida: Ušli su u selo, al’ Kapetaniju nisu mogli
osvojiti. Celu noć su ju opsedali, al se naši dečki nisu
dali. Ujutro su se partizani povukli.
Mama: A brat? I on je bil u Kapetaniji?
Dida: Bil je.
Mama: Sigurno je bil junak, kak si i ti bil v prvome
ratu. I kolajne si zato dobil. (
pokazuje didinu sliku u odori
na kojoj se vide tri kolajne
) Kaj se sad i on povlekel s
vojskom? (
duga stanka, dida se sagiba nad kovčeg i vadi
poveću fotografiju, polako se diže, promatra fotografiju,
okreće je na njoj je vojnik u domobranskoj odori, u uglu
fotografije crni flor, teška tišina, tata se brzo snalazi i pri-
nosi mu stolicu
)
Tata: Sedni se, Đuro! (
dida mu pruža fotografiju
)
Mama: (
još ne shvaća o kom se radi
) Čija je to
fotografija? (
i dalje muk
)
(
Mirek i Feđa
su se približili i prekapaju po otvore-
nom kovčegu, pronalaze tri austrougarske ratne kolajne,
pokazuju ih)
Mirek: Dida, dida Dulo, kaj je to? Dida kaj to
imas? Tata vidi kaj to dida ima? (
tata daje mami sliku,
ona bulji u nju i ne shvaća
)
Dida: Ivina je poginul! (
mama se slomi i stane
neutješno plakati
)
Mirek i Feđa: (
prilaze joj
) Teta Dolica... Mama...
Mama Dolica... Teta... Nemoj plakati, nemoj!
ČETVRTI PRIZOR - PRIBJEŽIŠTE IZBJEGLICA
Isti prostor
TATA PERO
MAMA DORICA
TETA KATICA
FRANC
BOLTO
IVINA
(
ponovno za stolom, blaguju grah sa suhim
mesom
)
Bolto: Bažul. Tak sem gladen da bi i kaču mogel
pojesti.
Ivina: Nis’ valjda ponorel. Kaču?
Teta: Bolto, pak si se zabil prekrižiti.
Franc: Ti si Bolto požderuh kakvog nema v
Podravini, ma v celoj Horvatskoj. Pojel bi i nogu od stola
Tata:
(Mami
) Odi dole k Batistiću po vino. Na ti
novce (
daje joj svežanj novaca
). Ko zna kolko danas litra
košta? Milijun kuna? Ili pet? (
mama odlazi van
)
Teta: Ili petsto kao u Njemačkoj nakon onog rata.
Neki ljudi jedu i zmije.
Franc: V neki knigi sem čital da Kitajci jedu kače.
Teta: I morske pse. Ne cele već samo rep. Od
njega kuhaju juhu. Jedu i lastavičja gnijezda. I skakavce,
štakore i pse...
Ivina: Cucke jeju. Kak bi ja mogel pojesti svoga
Trefa. Pa on je taki lovni cucek da ga nema v celoj Podra-
vini, ma v celoj NDH.
Franc: NDH ti je postala tak mala da ti Tref baš
nema konkurenciju.
Ivina: Za niš na svetu ja ne bi pojel Trefa.
Teta: Kad Kineza ima puno. Milijuni i milijuni