Basic HTML Version
62
riječi
drama
drama
drama
drama
drama
drama
drama
Tata: Ak imaš penez dobiš ga kod švercera..
Teta: Baš su ti kune nekakvi penezi. Trebaš pun
kofer za kilu teletine. (
Bolto je navalio srkati i gutati bez
da se prekrižio
)
Teta: U ime oca, i sina i duha svetoga...
Franc: (
vraća se iz kupaonice
) Bolto, Bolto, kaj si
tak lačen da se ni Bogu nemreš pomoliti i zahvaliti mu
za ovi cušpajz.
Bolto: Za to nis ja kriv, kriva je glad. Tak mi je
krulilo v trbuhu da moram nahraniti zver.
Ivina: Imate soli?
Tata: Nema. Vi je još u vojski rabite, mi jedemo
bez nje. I vas još nekak hrane.
Bolto: Starim konzervama i cvibakom.
Ivina: (
vadi iz naprtnjače sol zamotanu u maram-
icu
) Pravi vojak uvek pri sebi ima soli.
Mama: Em više ničeg nema na placu, em je sve
skupo. Kuna više niš ne vredi. Tolko je naroda v gradu.
Vele milijon. Sve buju pojeli.
Teta: Nema mesa, nema brašna,nema masti,
ulja. Još malo pa bu u Zagrebu zavladala glad.
Mama: Ima svega al to moraš platiti suhim
zlatom.
Tata: Sve se more dobiti u švercu, al’moraš paziti
da te ne prevare.
Mama: Kak su mene sprevarili. Jemput. Više ne
buju.
Tata: Svaka se škola plaća.
Bolto: Kaj je to bilo?
Mama: Jen muški me na placu po skrivečki pital
ak hoću svinjsku mast. Naravno da sam rekla da hoću.
Kata mi je dala zlatni lančić baš za takvu priliku. Deca
trebaju jesti. Taj muški se par put obrnul, pazil je ak ide
policija, i onda je ispod pulta zvadil u novine zamotanu
dvolitrenu flašu za vugorke punu masti...
Tata: Ha, ha! Bolje reci punu čega? Kak te je samo
vkanil.
Mama: Dal’ mi je probati, sa žlicom. Bila je prava
svinjska mast. Morem se zakleti.
Tata: Na vrhu flaše. A ispod? Reci kaj je bilo
ispod? Reci! Bil je gips, dva prsta masti,a ispod puna
flaša gipsa...
Franc: (
koji je pokusao varivo
iz naprtnjače je
izvadio vrećicu kukuruznog brašna, kilogram-dva graha,
komad špeka
) Dorica, na ti malo kuruzne melje... Buš
nam zjutra žgance skuhala. I falačec špeka.
Mama: Špek? Žganci z špekom. To već dugo
nisam kuhala.
Feđa: Pek?! Ocu peka. Daj Baci i Feđi peka!
Franc: Dorica, daj dasku. Ja bum im narezal. Feđa,
dojdi meni v krilo. Ti pak sedni Ivini v krilo. (
dečki sjedaju
vojnicima u krilo, mama donosi dasku, Franc vadi baju-
netu)
Teta: Franc, pazi s tim nožem, imaš dete v krilu.
Franc: (
reže špek i daje ga Mireku i Feđi
) Naj se
bojati, znam ja z nožem, pa nisem vojak od jučer.
Mirek: Njam njam. Pek.
Mama: I bažul zjutra. Kak dugo već nismo jeli
bažul?
Tata: Vojnički pasulj kak su mu govorili kuhari
v Požarevcu gdje sam služil vojnog roka. Bogme mu se
veselim. Bolji je od svakog cušpajza.
Bolto: Morem počistiti lonca? (
navali na varivo
)
Zelje, grah, se mi je sejedno. Glavno da človek ni gladen.
TREĆI PRIZOR - DIDA ĐURO
Isti prostor
MAMA DORICA
TATA PERO
MIREK
FEĐA
DIDA ĐURO
(
zvono na vratima, mama ih otvara, pred ulazom
stoji njen otac dida Đuro s naprtnjačom na leđima i
kovčegom od tvrdog kartona vezanog špagom u ruci,
prašnjav i umoran od puta
)
Mama: Papa! (
baca mu se u zagrljaj
) Hvala Majki
božjoj da si došel. Tulko sam se brinula za te. De je ses-
tra? Ni došla s tobom? Kaj je ž njom? Da se nije nekaj
zgodilo? Neko zlo?
Dida: Sve je v redu. Ostavil sam je na čuvanju pri
Ivanušima. Ne bu joj niš.
Tata: Daj Đuro, da ti pomognem (
uzima kovčeg,
dida ulazi u stan
) Raskomoti se! Pa došel si doma.
Dida: Fala, al znam ja di mi je pravi dom iz kojeg
su me isterali.
Mirek i Feđa: Dida! Dida! Došel nam je dida Dulo.
Dida Dulo!
Dida: Di su moji junaci, vojaki horvatski, di?
(
uzima jednog pa drugoga u naručje, grli ih i ljubi)
Kako
ste narasli. I kako ste jaki. Još malo pa bute išli vu vojsku.
Mirek, Feđa: Mi smo vojška. (
stupaju
)
Dida: Jedan, dva, jedan, dva. Ko pravi vojaki.
Mirek, Feđa: Vojška zna pevati.
Dida: Daj da dida čuje.
Mirek i Feđa: (
zajedno
)
U sumi la-ste zee-len
boool, u sumi laa-ste
...
Dida: Oho, to je prava pesma, domobranska. I ja
sem ju peval. Ko vas je to navčil?
Mama: Pri nama spiju Franc, Bolto i Ivina pak su
ih oni navčili.
Tata: Ak tak nastave menjati pesme zjutra buju
popevali i koju partizansku.
Dida: Dida vam je donesel dara.
Mirek i Feđa: Bombone, bombone.
Dida: Nisu bomboni, ono kaj dida ima. (
položio
je kovčeg na pod, otvorio ga i iz njega izvadio nekoliko
crvenih jabuka, daje svakom dječaku po dvije
) Ovo je
dida sačuvao za svoje vojake.
Feđa: Oce papati ja-buku.
Mama: Kako kažu pristojni dječaci? Hvala dida!
Mirek i Feđa: Fala dida Dulo. Fala!
Tata: A kaj se pjesme tiče kad dojde Lujo on ih