Basic HTML Version
temabroja
hrvati
u
rumunjskoj
temabroja
riječi
45
iz famile, od komšije itd...) s kojem la da pobratime njino dete koje je ostalo samo, brez brata. Kad se to drugo dete
nađe, uzima se jeno vareno jajce, kolac, češelj belog luka i nešto, neki čist novac i ide se na grobljice.( Neki dele libru
i priko ladice u kojoj je mrtvo dete.) Tamo se priko krsta podeli jelo s novim pobratimam i svaki poje jelo. Znači oba
diteta jedu nadvi pripremljeno jelo (to je delenje libre). Za to vreme bajilica ovako baje ili govori:
Ne delim jajce,
Niti delim turtu,
Niti delim češalnicu,
Niti delim novac,
Nego se delim od mrtavca.
Od ovoga sarta,
Od ovoga minuta,
Uzimam si drugog brata.(Tad se deca poljube i od tad postanu pobratimi)
Ja ti davam vino (Tad preko groba se prolje vino).
Umesto moje krvi,
Da ne piješ moju krv,
Nego vino da piješ. (Novome pobratimu se da mali poklon.)
(Kazala Marta Udovica, stara 82 godine.)
Fofli se žerni
Dete, fofli, prosi devku i isprosi i kapariše ju i čini svadbu;
Venča se,
Ide prosi jenu devku za ženu s mamom, nenom, bratam i po nekim rodam, ali pazi da broj prosaca ne bude paran,
jer se veruje da to donosi nesretju, a da si on i onako ide za par, za devku. Tu se i turvine za kaparu i za svadbu. Oni
sve čine, naode način da privladaju teškotje, samo da stave decu.
Znači čine kaparu, pa onda čikaju tri nedelje najmalko da prođu do svadbe, a za to vreme ji gospodin naveštja u
crkvi, pa dođe i svadba.
U nedelju dođu u crkvu kum, stari svat deveri, mlada, mladoženja i pretelice. I mlada i mladoženja se venčaju. Iz cr-
kve ide kod mlade do u ponedelnik rano. Posi ide svadba kod mladoženje. Dođu casti: kolači, perke, tiganci, marame
i drugi darove.
U tornik uviju mladu, metnu joj krpu na glavu. I idu šefeljam na vodu. Donese mlada svekru i svekrvi vodu doma.
Posi se časte i devkini rodove dođu na čast kod mladoženje u tornik navečer.
U drugu nedelju naplani idu na kuclitji, kod mlade.
Mladoženja, mlada, stari svat, deveri i nena i mlada mladoženjina i svi bližnji rodove mladoženjini idu kod lmlade na
čast. Otlak, s te časti se pricmu svađati prijetelje. Posi svekar prosi dobro.
Kad prođe svadba, mlada i mladoženja idu na preslicu kod salaša. To je prvi put da posle svadbe nikamo pođu. A
kako su famile bile velike, jedva su čikali da pođu nikamapo de da su sami. Znači to kad oni pođu oduma kot salaša,
veli se će idu na prelicu133.
Fašanjke ili Poklade
Poklade su bile...To vele Fašanjke, ot Poklada do Velikadna su sedam nedelje što se posti. Na Fašanjke a on dođu
stari i mladi - igraju dva danca prid svatam, kako je kod nas - komanda što je. Stari ludje igraju prvi, jedan danac, a
drugi igraju ovi mladi. Dva danca jedan za drugim. I do u sredu
( u tornik su bile Fašanjke). U sredu je čista sreda. Na čistu sredu je post, više se ne je slasno do Velikadna. To bi
bile Fašanjke.
U nedelju, na Poklade podju Cerbuli i Mošuli. Oni imaju sablju , maskirani su i igraju de su danceve. Oni idu po selu
od doma do doma, a svaki koj hotje da ji počasti da im neki lej, neko jajce, malko rakiju134...
Afirmaciju: Usmena je književnost najstariji i najdugotrajniji oblik umjetničkoga stvaranja jezicnim medijem
96
, poku-
šao sam potvrditi primjerima usmenoknjiževnog stvaralaštva karaševkih Hrvata.
96 Josip Kekez, Usmena književnost, u Uvod u književnost. Teorija i metodologija, Zdenko Škreb i Ante Stamac, Globus, Zagreb, 4.poboljšano izdanje str.133. te cit. djelo, str 11.