Basic HTML Version
84
riječi
poezija
poezija
poezija
poezija
poezija
poezija
poezija
N e m o j n i k a d a p r e s t a t i
izlazak nije bolan
izlazi se u tuđe oči
i tamo u očima
cupka se
cupka po svom ritmu
anđeli zijevaju ali
besposlena noga
začudo prati ga
i kaže nemoj
prestati nemoj nikada
prestati
S v o j z a d a t a k
siromašno i jako oskudno
kose vlas traži svoje mjesto
kad je već sišla s glave
da mi je nekako prijeći
k preminulima da mi
je nekako da ispunim
svoj zadatak
već jesi
jesam
K a d j a z a m u k n e m
o daj još ovog
spasonosnog života ovog
izlaska iz okova dana
u raspamećene prostore
bezbrižne i puste
istočne vele istočne
jer iz njih istječe
rok za neshvaćenost
svjetlosne haljine se
tkaju za golo biće
hrana za golubiće
hrana za golubiće
što će progukati
kad ja zamuknem